Godišnjica Lige socijaldemokrata Vojvodine

  Pre dvadeset godina, 14. jula, na dan francuske revolucije, osnovana je Liga socijaldemokrata Vojvodine. Bila je među prvim političkim strankama kod nas, pitanje da li je najveća među malima ili najmanja među velikima ostalo je večito otvoreno, ali jedno je sigurno: menjajući metode i aktuelne ciljeve svog delovanja u pojedinim momentima, kroz čitave dve decenije ostala je stranka koja se čvrsto držala svojih principa i načela. Liga je zato, kako kaže njen predsednik Nenad Čanak, vera i uverenje, između ostalog i u prvom redu u to da smo mi Vojvođani, da smo to bili, da to jesmo i da ćemo to uvek i biti.

  Liga je za sve ovo vreme doživela dve promene Ustava, četiri različite države, pet ratova i nebrojeno stresova i trzavica. Uprkos tome, i danas se zalažemo za fizičku, imovinsku i pravnu sigurnost svakog građanina Vojvodine. I dalje se zalažemo za zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast Vojvodine, pravo na vlasništvo i izvorne prihode, što su tek sažeci onoga za šta se zalažemo u proteklih 20 godina.

  Dok su besneli ratovi, u prvi plan smo stavljali antiratne aktivnosti. Kada su donošeni ustavi za koje Vojvođane niko nije pitao, što se desilo oba puta, imali smo aktivne kampanje protiv. U trenucima pobesnelih nacionalizama potencirali smo našu antinacionalističku stranu i borbu protiv svakog ekstremizma. To sve pokazuje da smo se sve vreme borili protiv pojava koje smo smatrali štetnim, ali i pokazuje da se naša izvorna načela i principi, ciljevi i politika od početka nisu menjali.

  Liga nije pravljena kao neke druge partije, za potrebe jednih izbora ili jednog političkog projekta. Mi imamo kontinuitet trajanja kojim se malo koja stranka može podičiti. U vreme nastajanja Lige, Vojvodina je bila jedna od osam federalnih jedinica, što govori da mi nismo nikad bili regionalna stranka. U međuvremenu, Vojvodina je pretvorena u toponim, anonimni geografski pojam «severna srpska pokrajina» i to je posledica političkog vandalizma režima Slobodana Miloševića, koji i posle njega nastavljaju mnogi politićki faktori u Srbiji.

  Jedno od osnovnih, izvornih zalaganja, predstavlja stepen ustavnog ostvarenja autonomije Vojvodine. Ustav Republike Srbije nije dobar kada su u pitanju osnove za regionalizaciju zemlje, jer ne garantuje postojanje autonomije. Njime nisu garantovana izvorna ovlašćenja pokrajina niti pravo na imovinu i prihode, a sve nadležnosti se baziraju na zakonima, te ih je zakonima lako i izmeniti. Sve nadležnosti koje se na Vojvodinu zakonom prenose ne prate odgovarajuća finansijska sredstva, iako je to evropski standard kada je u pitanju teritorijalno uređenje regionalne države.

  Mi u ovom trenutku nemamo ustavom garantovanu autonomiju, već je ona garantovana zakonskim okvirima koji ce uvek zavisiti od zakonodavca. Decentralizacija znači odricanje od moći i centralna vlast će se teško od nje odreći; ključni poblem je u strankama koje pravnu državu smatraju svojom «produženom rukom» i koje, samim tim, nisu dovoljno demokratizovane unutar sebe.

  Liga se zalaže za zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, pravo na imovinu i izvorne prihode autonomne pokrajine garantovane Ustavom. Ovaj poslednji deo se vrlo često zaboravlja – garantovano Ustavom! Od ustavnih garancija autonomije Vojvodine praktično ne postoji ništa, pa je čak i ustvana odredba o sedam posto godišnjeg budžeta Srbije namenjena Autonomnoj Pokrajini Vojvodine u velikoj meri zaobiđena i pogrešno tumačena.

  Od stvari koje su elementarno zaživele od autonomije Vojvodine, a za koje se jedino Liga zalagala, zaživeli su zastava, grb, Vojvođanska akademija nauka, Vojvođanska razvojna banka i slično. i upravo je to dokaz da se još nije raskinulo sa centralistiškim duhom režima Slobodana Miloševića i da nam predstoji teška i komplikovana borba sa onim što je u Miloševićevo vreme predstavljano kao vrednost.

  Dekoncentracija vlasti koju zagovoraju neke političke partije predstavlja samo izmeštanje sedišta institucija, ali ne i nivoa odlučivanja. Mora se omogućiti da lokalna skupština Grada Subotice može da donosi odluke značajne za poboljšanje kvaliteta života stanovnika Subotica, koje će moći biti primenjivane, a da ne moramo čekati da se neki zakoni donesu u Beogradu.

  Mi smatramo da ni mi, pa ni neke druge stranke nemaju tapiju na teme decentralizacije i regionalizma, te da one ne smeju biti predmet političke trgovine. Pogotovo, protivimo se tome da se prezentacija ove ideje zarad političkih poena obavlja parama poreskih obveznika.

  Liga Socijaldemokrata Vojvodine danas je partner Demokratskoj stranci u pokrajinskoj vladi i Skupštini, a republičku vladu podržavamo u Skupštini Srbije, ali ne bez kritičkog pristupa. Bili smo u poziciji da preko naših poslanika u Skupštini Srbije napišemo, predložimo i dovedemo do usvajanja Zakon o zabrani nacističkih okupljanja. Međutim, sve što se može pozitivno reći o Vladi, velikim delom nema veze s Vojvodinom. To što je uhapšen Radovan Karadžić, što su ukinute vize, podneta kandidatura za ulazak u EU, što je počela ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i što je doneta Deklaracija o Srebrenici, sasvim sigurno su pozitivne stvari, zbog kojih ona zaslužuje našu podršku.

  Vladi najviše zameramo što nisu doneti zakoni kojima bi Vojvodini bila vraćena imovina i kojima bi bilo obezbeđeno finansiranje Vojvodine. No, autonomija Vojvodine ne može se izboriti bez ukupnih promena u Srbiji.

  Istrajavanje Lige na pomenutim principima i napori da se oni pretoče u praksu funkcionisanja moderne pravne države sve više dobijaju na značaju, jer sve veći broj ljudi shvata da bez suštinskih, a ne kozmetičkih promena, nije moguće ostvariti ni demokratski, ni modernizacijski iskorak iz sadašnjeg stanja. Ljudi su razočarani i nezadovoljni jer ni jedna od velikih obećanih tema, bilo da se tiče političkih, demokratskih ili ekonomskih promena, nije realizovana.