– Moram da izrazim veliko zadovoljstvo da je Statut AP Vojvodine posle više od godinu dana stigao u Narodnu skupštinu Republike Srbije. Iako ja i moje partijske kolege ne mislimo da je ovaj statut nešto epohalno, da on u najvećoj meri vraća autonomiju Vojvodini, niti da će taj statut u velikoj meri rešiti sva ona pitanja koja su postavljena od strane pokrajinske administracije, ali i građanki i građana Vojvodine, ipak moram da kažem da je veliko olakšanje činjenica da će u ponedeljak ili utorak, nadam se, statut konačno biti usvojen ovde u Skupštini Srbije i da ćemo konačno na taj način staviti tačku na ovo poglavlje rasprava, optužbi i sukoba koji postoje u ovom vidokom domu, ali i u javnosti.
   Naime, autonomija Vojvodine je zagarantovana Ustavom Republike Srbije. Iako ja mislim da taj ustav nije dovoljno dobar, iako sam bio protiv njega i aktivno učestvovao u kampanji protiv tog Ustava Republike Srbije, posle njegovog usvajanja od strane građanki i građana Srbije, on je za mene najviši pravni akt moje države i ja ću ga poštovati. Taj ustav danas dozvoljava ovaj nivo autonomije koji dozvoljava i zbog toga je Statut AP Vojvodine i zakon o utvrđivanju nadležnosti iskoristio sve mogućnosti da Vojvodina konzumira maksimalne nadležnosti u skladu sa važećim ustavom. Ali, usvajanje ova dva akta neće biti završetak priče o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije i izgradnji jedne moderne, demokratske, efikasne evropske države. To treba da bude samo početak i ono za šta ćemo se mi zalagati jeste da sve ono što ima Vojvodina, što pre dobiju i ostali regionu u Srbiji - i Šumadija i Moravska oblast i Zapadna Srbija i grad Beograd i svi ostali.
    Prednosti autonomije su višestruke, a ja ću dati jedan primer koji možda na najbolji način prikazuje kako se može razvijati jedan region kada postoji autonomija ili jedna oblast. Naime, po Zakonu o privatizaciji, posle privatizacije bilo kog preduzeća u vlasništvu države, Vojvodini i budžetu AP Vojvodine ostaje 55 odsto sredstava. Tako da je posle poklanjanja ili prodaje Naftne industrije Srbije Vojvodini od 400 miliona, koliko je dobijeno za to preduzeće, ostalo 220 miliona evra. Prodajom Duvanske industrije Niš koja je prodata za 387 miliona evra, gradu Nišu je ostalo 19 miliona, a prodajom Duvanske industrije Vranje koja je prodata za 50 miliona, Vranju je ostalo 2,5 miliona, što znači da  su ova dva grada dobila negde oko 21,5 miliona evra. Da je kojim slučajem postojala Moravska pokrajina, posle privatizacije ove dve firme tom regionu  bi ostalo 210 miliona evra, što govori o tome koji bi benefit imali ljudi koji žive u tom regionu da imaju autonomnu pokrajinu. Taj novac, dakle tih nešto više od 200 miliona evra je vrednosni ekvivalent za 40.000 radnih mesta. Toliko radnih mesta bi bilo više u Moravskoj oblasti da je ona organizovana kao pokrajina i da ima prava kao autonomna pokrajina Vojvodina.
  Ono za šta se mi zalažemo, jeste da sva prava koja ima AP Vojvodina dobiju i ostali  regioni kada u Srbiji budu napravljeni, jer je to jedini način da imamo efikasnu državu, da imamo državu koja će biti bliža građanima i koja će biti sposobna da rešava njihove probleme. Ne sumnjam ni u jednog od  ministara u Vladi Republike Srbije, ali prosto smatram da jedan ministar, bez obzira ko to bio, nije dovoljno sposoban, pametan i kvalitetan da zna za sve probleme u Novom Sadu, Subotici, Leskovcu, Kraljevu, Čačku i drugim sredinama. Dakle, izgradnja jakih lokalnih samouprava, izgradnja regiona, će omogućiti da vlast bude bliža građanima, da direktno odgovara građanima i da sve one probleme koji se mogu rešiti na nivou lokalne samouprave, budu rešavani na nivou lokalne samouprave, a svi oni problemi koji su pitanje regiona budu rešavani na nivou regiona. A, one teme koje su isključivo pitanje države kao što su monetarna politika, spoljna politika, makroekonomska politika, bezbednost, to su pitanja koja treba da ostanu na nivou Republike Srbije. Samo na taj način mi ćemo uspeti da napravimo efikasnu državu koja će biti kvalitetnija.
   Postoje mnoge zablude da će ovakav sistem državne vlasti povećati njenu administraciju i poskupeti državu. To prosto nije tačno, jer mi danas imamo 31000 zaposlenih u republičkoj administraciji i 23 000 zaposlenih u lokalnim samou pravama. Grad Beograd ima 1700 zaposlenih, a AP Vojvodina negde između 1600-1700 ljudi. To nije velika cifra, ali ti ljudi omogućavaju sprovođenje vlasti u Vojvodini, omogućavaju da građanke i građani Vojvodine mogu vrlo lako da konzumiraju svoja prava i omogućavaju da pokrajinska administracija veoma jednostavno funkcioniše.
   Kada bi smo išli logikom da je pokrajinska administracija višak, onda bi smo mogli da kažemo i da je administracija grada Beograda višak, jer svaka opština u Beogradu ima neku svoju administraciju i šta će nam onda administracija grada Beograda. Prosto to nije tačno, jer grad Beograd kao jedna celina mora da ima organe koji upravljaju komunalnim sistemom, saobraćajem u gradu i svim ostalim pitanjima koja su u nadležnosti grada Beograda.
   Moram da kažem da smo jako zadovoljni činjenicom da će Vojvodina moći da ima svoja predstavništva, naravno u skladu sa Statutom, zakonom o nadležnostima i Ustavom Republike Srbije, svoje predstavništvo u Briselu i moći će da komunicira sa drugim reginoima. Prosto, preko 380 regiona danas u Briselu ima svoja predstavništva i meni je jako žao što mnoge moje kolege nisu bile u prilici da odu u Brisel i da vide kako to izgleda, jer mnoga pitanja koja se rešavaju na regionalnom nivou su veoma važna. I meni nije drago samo zato što Vojvodina ima ili će imati svoje predstavništvo u Briselu, nego mi je strašno žao što Beograd nema, što Niš, Kragujevac, Čačak ne mogu da apliciraju istim fondovima kojima će Vojvodina moći.
  Mislim da ne treba da idemo u  pravcu da se Vojvodini ukidaju nadležnosti, nego da omogućimo drugima u Srbiji ista prava i ista nadležnosti. Kada su Bugarska i Rumunija ulazile u EU, tada su one pomogle svojim regionima da otvore svoja predstavništva u Briselu i na taj način su zajedničkim snagama lobirale za to da što više novca dođe u Bugarsku i Rumuniju. Mislim da je to put kojim i Srbija treba ići. Mislim da moramo da budemo organizovani i da ovaj prvi korak koji će načiniti Vojvodina bude samo prvi korak koji će veoma kratko trajati. I da vrlo brzo i grad Beograd ima svoje predstavništvo tamo i  da drugi regioni, kada budu oformljeni imaju tu mogućnost. To nikako ne znači da su to ambasade, to nikako ne znači da se tamo vodi spoljna politika, ali to znači da ćemo moći da apliciramo ka određenim fondovima i da ćemo moći da pomognemo da novac dođe iz EU u Vojvodinu, a nadam se vrlo brzo i u druge krajeve Srbije.
   Mislim da priča o separatizmu odraz nemoći i da je, prosto, pokušaj da se skrene pažnja sa suštine. A suština je da pokrajinska administacija, koja je na vlasti u Vojvodini već treći mandat, ima nepodeljenu podršku građanki i građana Vojvodine. Da pokrajinska administracija troši veliku energiju da pomogne Republici Srbiji i njenim evropskim naporima i da se trudi da bude most između Srbije i Evrope. I upravo zbog toga, nadam se da će ovaj zakon i statut što pre biti izglasani u Skupštini Srbije, iako moram da kažem da nisam zadovoljan nadležnostima koje su namenjene Vojvodini tim aktima. Ali prosto ovo je početak stavaranja jedne nove, moderne, evropske, decentralizovane i regionalizovane snažne države Srbije, koja je u službi njenih građana.

Govor zamenika predsednika Lige socijaldemokrata Vojvodine Bojana Kostreša tokom rasprave o Statutu AP Vojvodine 26. 11. 2009. godine

(BILSV, 26. 11. 2009.)