Predlagač: Glavni odbor LSV na inicijativu Zoltana Moldvaia

Ratovi u kojima Srbija zvanično nije učestvovala, a u koje su građani Vojvodine mobilisani; broj izbeglica koje su, posle tih ratova i noseći sobom sve posledice ratova, trajno utočište našli na teritoriji Vojvodine; neadekvatna zaštita na radu; smanjena mogućnost preventivne zdravstvene zaštite i lečenja uopšte;drastično siromašenje društva, sveopšta nesigurnost i svakodnevni stres, imaju za posledicu drastično povećan broj invalida u Vojvodini.

Okolnosti života u proteklih deset godina dovele su i do novih vrsta invalidnosti.

Deklarativno, i u proteklih deset godina, dominantan model i stavovi prema osobama sa posebnim potrebama definisani su kroz dužnosti društva da rehabilitacijom pomogne ivalidima da se funkcionionalno uklope u radnu i životnu sredinu.

Praktično, briga o tim ljudima prepuštena je porodici, lekarima i specijalizovanim ustanovama u uslovima kada je prosečna porodica svedena na minimum egizstencijalne reprodukcije, zdravstveni i socijalni fondovi uništeni, a broj nezaposlene i kvalifikovane radne snage se povećava.

Invalidnost je, u takvim okolnostima, lični a ne društveni problem, a ljudi sa posebnim potrebama izloženi su specifičnoj vrsti diskriminacije. Tradicionalno nerazumenavnje, sažaljenje, pa i strah "od drukčijeg" dovode, u okruženju opšteg siromaštva, netolerancije i nesolidranosti, do neravnopravnog i nejednakog položaja invalida, a takav njihov položaj drastično krši njihova osnovna ljudska prava.

Uzimajući u obzir povećan broj invalida i ljudi sa posebnim potrebama u poslednjoj deceniji, dosadašnji odnos društva prema njima, potrebu da društvo svim ljudima obezbedi ravnopravno uključivanje u sve društvene tokove i polazeći od osnovnog načela socijaldemokratije - solidarnosti. LSV na svom III. kongresu donosi:

DEKLARACIJU O PRAVIMA INVALIDA

Liga socijaldemokrata Vojvodine se zalaže za humani model društvene brige o ljudima sa posebnim potrebama, invalidima i invalidima rada. Stepen humanosti društva meri se i stepenom brige o njegovim članovima kojima je društvena pomoć i zaštita neophodna za ravnopravno uključivanje u radno i životno okruženje. To je moguće jedino u demokratskoj, civilnoj, zajednici i državi zasnovanoj na tim principima, jer se jedino tako mogu omogućiti uslovi za ravnopravan položaj ljudi sa posebnim potrebama i invalida - iako svi ljudi nisu jednaki, imaju jednaka prava.

Liga socijaldemokrata Vojvodine traži promenu društvenog odnosa prema ljudima sa posebnim potrebama i invalidima koji ih diskriminiše. Liga socijaldemokrata Vojvodine insistira na tome da je invalidnost društveni problem; nije ni lični, ni porodični problem pojedinca, niti problem samo određenih društvenih grupa ili udruženja.

Liga socijaldemokrata smatra da društveni mehanizmi moraju biti postavljeni tako da omoguće ljudima sa posebnim potrebama i invalidima da, čak i kad ne mogu samostalno, funkcionišu neometano; da im pruže jednake šanse za normalan život bez prepreka; da se ne izdvajaju u izolovane porodice i siromaštvo; da im se ne oduzima pravo kontrole nad ličnim životom.

Liga socijaldemokrata insistira na tome da se zakonskom i drugom regulativom, ljudima sa posebnim potrebama i invalidima omogući "pozitivna diskriminacija" prilikom osposobljavanja za rad i uključivanje u rad da bi im se, na taj način, omogućilo da u skladu sa svojim mogućnostima, budu ravnopravni i odgovorni članovi društva.

Liga socijaldemokrata Vojvodine zalaže se da se zakonskim i drugim načinima reguliše i ispoštuje obaveza da se u svakodnevnoj komunikaciji olakša život invalidnim osobama: od staza za invalidska kolica u stambenim i javnim zgradama, zvučnih semafora do adekvatnih servisa i slobodne, odnosno pristupačne i neometene nabavke ortopedsekih i drugih pomagala.

              Usvojio Glavni odbor LSV na XIV sednici održanoj 18.02.2000. godine